INOVACIJA

REVOLUCIONARNO: KAKO SU HIROŠIMSKE IGLE OSVOJILE CEO SVET

SKROMNU IGLU ZA ŠIVENJE SAMURAJI SU IZVORNO UPOTREBLJAVALI U BITKAMA, A SADA JE SINONIM ZA MODERAN GRAD HIROŠIMU. IZA SVEGA STOJI ZAISTA ORIGINALNA PRIČA.


Kada se samuraj uputi u bitku, u svoju opremu bi ugurao i jedan predmet koji ne biste očekivali: skromnu iglu za šivenje. Iako ne toliko veličanstvena i neustrašiva kao samurajev poznati mač, igla je ipak bila neizostavna u hitnim slučajevima, odmah pri ruci za popravku pocepane odeće ili za zatvaranje rane. Izvorno su samuraji igle pravili sami.

 

Tokom feudalnog doba u Japanu, na području Hirošime, u kojoj se danas nalazi sedište Mazde, vladao je samurajski klan Asano. Kako bi iskoristili izobilje čelika i imali čime da se bave u vreme mira, klan je započeo sa izradom igala i ona je postala službena industrija kojom su se bavili.

 

Zahvaljujući njihovom visokom kvalitetu, ručno izrađenim hirošimskim iglama trgovalo se širom celog Japana, a zatim i širom sveta

 

Potpuno ručna izrada igle bila je kompleksan i pedantan posao koji je uključivao 28 različitih koraka. Klan je ubrzo postao poznat po kvalitetu i hirošimske igle su počele da se prodaju širom celog Japana. Mehanizacija je pokrenuta u 19. veku, nakon pada feudalnog sistema i uvođenja zapadnih tehnologija, ali fokus je ostao na izvrsnosti. Ubrzo su se hirošimske igle izvozile širom celog sveta.

Veruje se da je tome doprinela japanska industrija čelika u kojoj se razvio metod Tatara, a koji se smatrao tehnološki naprednim u to vreme. Smatra se da je ta drevna japanska praksa izrade gvožđa metodom Tatara u Hirošimi i okolnim regijama odigrala značajnu ulogu u japanskom uspehu u proizvodnji.

S vremenom se razvila zanatska filozofija nazvana monotsukuri – izraz koji obuhvata srčanost, znanje i iskustvo i duh japanske strasti prema zanatu i proizvodnji – i ubrzo je popularizovan i u drugim industrijama. Za proizvodnju turpija, testera i igala upotrebljavao se visokokvalitetni čelik koji se uz izdržljiv monotsukuri duh s vremenom preneo i na brodogradnju i automobilsku industriju u Hirošimi i okolnim područjima.

 

Čak i nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, hirošimska industrija igala se zaista brzo oporavila, delimično zbog velike potražnje za iglama, jer su ljudi nastojali da nadomeste izgubljene predmete u domaćinstvu i odeću. Oporavku je doprineo i neobično dobar pristup kvalifikovanoj radnoj snazi u Hirošimi.

„Zahvaljujući dugoj tradiciji proizvodnje čelika na ovom području i brodogradnje u obližnjem Kureu, za prilagođenu izradu specijalizovanih mašina koje su bile potrebne za proizvodnju igala bilo je moguće zaposliti iskusne mašince”, govori Kazuyasu Harada, viši izvršni direktor kompanije Tulip Co. Ltd., čiji je deda 1948. godine osnovao fabriku igala u gradu Hirošima. Danas kompanija proizvodi igle za nastavu domaćinstva u japanskim školama, ali i za stručnjake i hobiste koji rade sa iglom širom sveta.

„IGLA JE TOLIKO POZNAT PREDMET DA GA LJUDI PONEKAD POGREŠNO SMATRAJU JEDNOSTAVNIM ALATOM.”
 

 

KAZUYASU HARADA

„Igla je toliko poznat predmet da ga ljudi ponekad pogrešno smatraju jednostavnim alatom”, govori Harada. „Ali, proces proizvodnje je kompleksan i sofisticiran i uključuje puno različitih tehničkih postupaka poput rezanja, utiskivanja, brušenja i elektrogalvanizovanja. Hirošimski proizvođači su neprekidno radili na poboljšanju svakog postupka kako bi stvorili inovativne igle koje služe raznim potrebama.”

 

Baš kao i kod izrade dobrog mača, čelik je potrebno kaliti i gnječiti kako bi igla bila jaka i fleksibilna, a istovremeno otporna na savijanje i slamanje. Očica se polira iznutra i spolja kako bi uvlačenje konca bilo lakše, dok se vrh igle abrazivno polira sredstvom velike gustoće kako bi se obezbedila oštrina.

 

Te igle moraju biti jake i fleksibilne, ali i otporne na savijanje i slamanje

 

Čak i ako se igla slomi ili njen vrh postane tup, ona se neće samo baciti. Prema dugotrajnoj tradiciji, igle i pribadače koje više nisu korisne odnose se u hramove ili svetilišta. Na tom putu prema penzionisanju, kako bi „blago sleteli” na svoj poslednji počinak, ti sitni alati su postavljeni vrhom prema dole u gladak kolač od tofua. Zatim im se u ritualu hari kuyō zahvaljuje za njihovo služenje. Taj običaj je nastao pre otprilike četiristo godina i još uvek se poštuje u određenim hramovima i svetilištima širom zemlje, obično 8. februara ili decembra.

 

„Kvalitetna igla je puno udobnija i omogućuje vam sate šivenja bez da se umorite”, objašnjava Mutsuko Yawatagaki, profesionalni izrađivač prekrivača i učitelj vezenja. „A dobijate i bolje rezultate. Dobri alati su ključni za obavljanje dobrog posla.”

UTKANA INSPIRACIJA

Otkrijte šta je to što Mazdu čini jedinstvenom, ekspresivnom, individualnom robnom markom. Pripremili smo najinspirativniji sadržaj o tome šta se događa u našim automobilima, kao i o tome gde vas mogu odvesti. Spremni za ukrcavanje?

VRHUNSKI MAJSTOR ZA METAL

Yutaka Kawano Takumi je majstor vešt u stvaranju umetničkih dela putem oblika. Stručnjak je za obradu metala i njegov rad je simbol dizajnerskih i majstorskih veština koje su vidljive na svim Mazdini vozilima koja izlaze sa proizvodne linije. Serija Mazda Stories odlazi u Hirošimu kako bismo bliže pogledali njegov rad.

SAZNAJTE VIŠE OVDE
SVI MALI I VELIKI ELEMENTI

Na prvi pogled nema smisla upoređivati čauru vešanja, čiji svaki pojedinačni deo nije širi od 12,7 cm, sa štapićima za jelo. Međutim, između ta dva predmeta ima više sličnosti nego što vam se može činiti. Kao što Mazdin Yasuyoshi Mushitani objašnjava, čaura vešanja je puno važnija nego što to na prvi pogled izgleda...

SAZNAJTE VIŠE OVDE